Od ljeta 2016. Ringo je puno lošije, jako teško se orijentira, teško za objasniti.
Imam osjećaj kao da ima konstantu vrtoglavicu, kao da mu se sve okreće toliko jako da jedva nađe hranu koju mu stavim ispred njega. Bio je slijep i kada misliš da ne može gore shvatiš da je tek sada oslijepio.
Sam se vrlo teško kreće ali opet uspijeva čuda, npr. sam ode po stepenicama na kat i spusti se dolje. Koliko je potrebno volje i hrabrosti za napraviti tako nešto u takvom stanju.
U šetnji se jako promijenio, više ne ide dva koraka ispred mene već uz mene i ne hvata svaki miris kao prije. Iako ima tu jaku konstantnu vrtoglavicu, uspijeva hodati ravno i brzo osluškujući moje pokrete vodilicom.
Sada ima oko 14g, to su godine u kojima više nije lako ni jednom psu.
Ringo sada gotovo cijeli dan preleži na svojoj spužvi, mislim da ga hvata depresija koju nikada nije imao i koje sam se bojao da će imati.
Okolina misli da mu treba skratiti muke ali sigurno ga neću uspavati. Ogi me naučio da to nije ispravno!
